Прошлог месеца Дрина Инфо је у склопу акције подсећањa на великане наше прошлости који су неправедно заборављени донео причу о Словенцу Ивану Госару који део свог живота везао и за Бајину Башту а живот је окончао храбро као српски официр на Aустроугарском губилишту у Првом светском рату. Овог пута доносимо вам знатно више детаља о животу и делу овог хероја које налазимо углавном у словеначким изворима.
dobrovoljci in vojaki
Иван Госар рођен је 1. октобра 1888. године у Шкофија Локи. Гимназију је завршио у Крању а студије пољопривреде на Високој агрономској школи у Бечу 1913. године. Након студија је завршио школу резервних официра у Aустроугарској војсци и добио чин резервног поручника. Госар је био активан члан соколског друштва а пошто није добио посао у родном месту одлази у Србију. У Бајиној Башти је млади словеначки инжењер срдачно прихваћен па 30. новембра 1913. ступа на дужност шумарског дијурнисте у овом градићу у Подрињу. Потом је од 01. јуна 1914. године именован за вршиоца дужности окружног шумара да би решењем Министарства био распоређен у Ивањицу која је била остала без кадрова у тој области.
Убрзо долази до Аустругарске агресије на Србију и инжењер Госар се пријављује у српску војску као добровољац, добија чин активног поручника и учествује у бројним борбама са надмоћним непријатељем. Остало је забележено да је био храбар комадант и да су га војници волели. По архивским документима Иван Госар је тада припадник Златиборског добровољачког одреда чији комадант је славни мајор Коста Тодоровић. Са Златиборским одредом је септембра 1914. године офанзивно деловао и на левој страни Дрине до Сребренице. После јуначке смрти мајора Тодоровића и спаљивања у Сребреници од остатака Златиборског добровољачког одреда који су се вратили преко Дрине 1915. године направљен је добровољачки батаљон под командом мајора Воје Танкосића. Мало после тога батаљон се укључује у Власински добровољачки одред чувеног мајора Војина Поповића – војводе Вука.
