Поводом уписа стећака – средњеовековних надгробних споменика на Листу светске баштине Унеска, у среду, 19. октобра 2016. године, у 12 часова, у свечаној сали Скупштине општине Бајина Башта одржаће се конференција за штампу и радни састанак. Одлука о упису на Листу светске баштине је донета 15. јула 2016. године на четрдесетом заседању Комитета за светско наслеђе.
Стећак је средњовековно надгробно обележје на основу кога сагледавамо најдубље корене и порекло европског народа на централном Балкану и који сведочи о духовном животу наших предака. Стећци монументални и комплексни – обележја су гробног места сваког човека. То је камени исклесани блок који је из каменолома са једнаком посвећеношћу мукотрпно довлачен да се обележе гробови преминулих. Према облицима, стећци се деле у пет основних типова с варијацијама: плоча, сандук, слемењак, крст и стуб. Украсне мотиве чине: социјални и религиозни симболи (различити облици крстова, оруђе, оружје, млад месец и звезде, антропоморфни љиљани, соларни мотиви…), фигуралне представе (прикази мушкараца и жена, животиња, борбе, турнира, лова, поворке људи – посмртна кола) и разноврсни биљни и геометријски орнаменти. Стећак је родословно стабло на коме читамо наша имена, сагледавамо свакодневну радост и патњу, препознајемо историјски запис и народну причу, бајку која се увија са орнаменталном лозицом исклесаном на површини камена и која нас повезује са далеком прошлошћу.
На Листи се налази 28 средњевековних гробаља са стећцима (20 у Босни и Херцеговини, два у Хрватској, три у Црној Гори и три у Србији).
У Републици Србији пројекат је водио Републички завод за заштиту споменика културе – Београд, а координатор пројекта и аутор била је мр Маја Ђорђевић, археолог-конзерватор. Некрополе у Србији које су уписане на Листу светске баштине налазе се на територији општине Бајина Башта и Пријепоље.
Археолошко налазиште Мраморје, Перућац, Бајина Башта
Територија Бајине Баште, којој припада данашњи Перућац, у периоду од 13. до 16. века налази се на периферији српске средњевековне Рашке државе на самој граници с Босном. Становништво живи у мањим насељима, а комуникација међу њима контролисана је из утврђених градова, данас локалитети Солотник, Ђурићи и Рогачички вис. У 14. веку овим крајевима владао је Никола Алтомановић, а убрзо територију заузима кнез Лазар Хребељановић. Духовни и религијски утицај на овој територији ширило је монаштво из манастира Рача који је подигнут у XIII веку.
Средњовековно гробље Мраморје у Перућцу налази се на високој обали реке Дрине. С обзиром на то да не постоје подаци о старијим насељима ни укопавањима претпостављамо да је ово гробље лоцирано на дотад недирнутом месту. Приликом археолошких истраживања, 2010. године, утврђено је да су гробне раке укопане у нетакнуту подлогу од растресите кречњачке стене. У једном од гробова, на дасци којом је био прекривен покојник, откривен је сребрни новчић босанског краља Стефана Томаша (1443–1461).
Археолошко налазиште Мраморје, Растиште, Бајина Башта
У Растишту нису забележени налази старијих епоха. Гробље на потесу Гајеви формирано је на стеновитом узвишењу и старије је од гробља на потесу Урошевине. На Гајевима стећци су углавном плоче или ниски сандуци и очигледна је уједначеност обраде површина споменика, као и употреба украсних мотива. На потесу Урошевине споменици су у облику сандука и слемењака на постољу. Промену у историјским и друштвеним околностима доказује оријентација једног броја споменика приближно у правцу север–југ а који заузимају крајњи западни простор. Третман обраде површине споменика различит је од Гајева, а украсни мотиви су ретки и искључиво представљају оружје.
Дрина Инфо
