U bajinobaštanskom kraju kovački zanat je skoro potpuno izumro. Jedan od onih koji još nije rekao zbogom tom starom zanatu je Miloje Vujić (80) iz Zaglavka.

– Nemam u okolini nijednog kolegu, a posla ima. Klepam sekire, budake, raonike, motike, često ih i sam pravim. Pravim i šarke, ćuskije, klinove, čengele, kompletan pribor za otkivanje kose… Dolaze ljudi da im popravim ili poklepam traktorske raonike. Deo svojih proizvoda prodajem petkom na pijaci u Bajinoj Bašti – kaže Miloje Vujić.

Miloje Vujić na bajinobaštanskoj pijaci Foto: Drina Info

Miloje Vujić na bajinobaštanskoj pijaci Foto: Drina Info

Kovački zanat naučio je uz oca Desimira. Kad je postao punoletan, kao i mnogi drugi, otišao je u fabriku za lakšim poslom. Radni vek proveo je u Valjaonici bakra u Sevojnu na poslovima sličnim kovačkim. Povremeno je, najčešće vikendom, dolazio ocu na ispomoć. Po odlasku u penziju, vratio se u Zaglavak i počeo da svakodnevno radi u kovačnici.

– Zdravlje me dobro služi pa i dalje mogu da obavljam ovaj posao kojim se bavim više od 60 godina. Dolaze mi mušterije sa područja cele bajinobaštanske opštine, ima ih i iz Bosne. Kćerka mi je udata u Čačak pa mi i ona šalje puno mušterija iz čačanskih sela. Može lepo da se zaradi, ali niko neće da radi ovaj prljav i težak posao. Po svemu sudeći, posle mene kovačnica će biti zatvorena – veli kovač Miloje.

Drina Info

Ova vest je pročitana 455 puta.