Име тог великана не спомене се 25. новембра, на годишњицу уједињења Срба са обе стране Дунава. Тај свој сан остварио је 25. новембра 2018. доктор Игњат Павлас, један од најзначајнијих људи у српској историји.

Рођен је 1887. године у Горњем Михољцу, матурант Српске велике православне гимназије у Новом Саду, у чијим аналима пише да је Србин католичке вере, савршено је говорио мађарски пошто је у Будимпешти 1912. стекао академску титулу доктора права. У завршним фазама распада Аустро-угарске монархије, у Павласовој адвокатској канцеларији у Новом Саду (Железничка улица број 10) формиран је Српски народни одбор чији је био потпредседник (председник Одбора био је Јаша Томић). Одбор је послао Павласа на брод команданта немачких трупа, да затражи да без плена напусте град. Том захтеву је удовољено. Павлас се затим пробио до Врховне команде Српске краљевске војске у Београду, од које је затражио да српска војска што пре стигне у Нови Сад! Гледајући са балкона некадашње зграде Матице српске како тог 9. новембра 1918. наступа српска војска у град, на челу са мајором Војиславом Бугарским (који нема ни улицу, ни споменик у Новом Саду), Павлас је поскочио и ускликнуо: „Слободни смо!“ Убрзо је са Јашом Томићем поздравио српску војску у име грађана Новог Сада.

Извор: www.politika.rs

Извор: www.politika.rs

Након што је Јаша Томић 25. новембра 1918. прочитао уводну реч, Павлас је заузео место председника Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, која је присајединила Војводину матици. Касније се повукао из политичког живота и посветио развоју „Соколског друштва“. Соколска жупа Бачке израсла је у најјачи део соколског покрета у тадашњој Краљевини, а Нови Сад постао најснажнији монархистички центар у земљи. То је заслуга Игњата Павласа и његове верне супруге Олге (рођене Козјак), која га је пратила до краја живота.

Свој последњи родољубиви говор Павлас је одржао марта 1941. уочи окупације, током демонстрација против ступања Југославије у Тројни пакт. Чланци ондашње „Политике“ сведоче да су „Соколи“ у Новом Саду одржали мартовске демонстрације против нацизма. (Послератна фалсификована историја је тврдила да су све такве демонстрације организовали комунисти!) Мађарски окупатори су 23. јануара 1942, током општег покоља новосадских Срба и Јевреја, дошли аутомобилом по Игњата и Олгу и одвезли их на новосадски Штранд, сведоче преживели. Чекајући у реду за смрт, Игњат и Олга су слушали крике деце коју су хортијевци бацали у вис и набијали на бајонете на очиглед родитеља и живе их гурали под лед… Јауци и очај на Штранду сломили су Игњатове нерве. Не могавши да даље подноси те језиве призоре, затражио је од крвника да га изведу и убију преко реда. Олга је плакала не испуштајући његову руку.

Ступајући према рупи у дунавском леду, Павлас се још једном обратио џелатима са овим захтевом: „Покажите ми једног Мађара кога су убили Срби, па онда убијте и мене и све људе овде”. Нису имали одговора. Срби никада нису убијали ни прогонили Мађаре, чак ни по ослобођењу 1918. Пошто није добио одговор на своје питање, Павлас је узвикнуо пресуду хортијевским џелатима: „Убијајте, али знајте да ће се родити већа и јача Југославија!”

Држећи се за руке, не чекајући да их ударе кундацима или устреле, Павласови су се бацили у ледени Дунав. Куршуми зликоваца су их сустигли у леденој реци (температура је тог дана била око 30 испод нуле). Неколико минута касније стигло је наређење Врховне команде мађарских окупационих снага да се прекине ликвидација грађана. Да су остали у реду смрти, Павласови би преживели.

Осим што је градио новосадску Соколану, Игњат Павлас је био и доживотни председник веслачког клуба „Данубијус“. Године 1924. је са групом истомишљеника основао планинарско друштво „Фрушка гора“ (данас „Железничар“). Захваљујући планинарима, други по висини фрушкогорски врх назван је 2000. године „Павласов чот“ (531 метар).

У „Рацији“ у Новом Саду, 23. јануара 1942, на Штранду, на улицама, трговима и становима Новог Сада убијено је преко 5.000 грађана. До сада је поименце и са основним биографским подацима идентификовано 2.417 Жртава, о којима се подаци чувају у архиви Александра Вељића. У Меморијалном списку Жртава о Павласовима стоје ови подаци:

1484. Павлас Игњат (55), рођен у Горњем Михољцу (од оца Ивана и мајке Јулије рођене Петровић), доктор правних наука, адвокат, доживотни председник Соколског друштва Бачке, председник Веслачког клуба „Данубиус”, оснивач Планинарског друштва „Фрушка гора” (данас “Железничар”); (Породица Павлас је становала у Железничкој улици број 10), убијен Штранду 1485. Павлас Олга (45) рођена Козјак (у Шиду од оца Милана), домаћица, убијена на Штранду.

Пише: Александар Вељић

Ова вест је прочитана 99 пута.